Naji HAKIM

NAJI Subhy Paul Irénée HAKIM (Libanon, 1955.) studirao je orgulje (J. Langlais) i dirigiranje (E. Aïello), a na Pariškom nacionalnom konzervatoriju harmoniju (R. Boutry), kontrapunkt (J. C. Henry), fugu (M. Bitsch), orgulje (R. Falcinelli), analizu (J. Castérède) i orkestraciju (S. Nigg), gdje je nagrađen sa sedam prvih nagrada.

Licencirani je profesor orgulja (Trinity College of Music u Londonu). Osvojio je deset prvih nagrada na međunarodnim natjecanjima za orgulje i kompoziciju. Godine 1991. dobio je Prix André Caplet od pariške Académie des Beaux-Arts, a 2009. Premier Prix du Concours de Musique Sacrée de la Cathédrale de Monaco.

Bio je orguljaš pariške bazilike Presvetog Srca Isusova od 1985. do 1993., nakon čega postaje orguljaš pariške crkve Presvetog Trojstva, nasljeđujući O. Messiaena (1993.-2008.).

Bio je profesor glazbene analize na Nacionalnom konzervatoriju u Boulogne-Billancourt (1988.-2019.). Gostujući je profesor na Kraljevskoj glazbenoj akademiji u Londonu, diplomirao je na Nacionalnoj školi za telekomunikacije u Parizu, član je Consociatio Internationalis Musicae Sacrae u Rimu i počasni doktor Papinskog sveučilišta Saint-Esprit of Kaslik u Libanonu.

Godine 2007. papa Benedikt XVI. odlikovao je Najija Hakima s Insigne crucis Augustae Pro Ecclesia et Pontifice za njegovo izvrsno zalaganje i rad za dobrobit Crkve i Svetog Oca. Njegova djela uključuju instrumentalnu glazbu (orgulje, flauta, fagot, rog, truba, harfa, gitara, violina, klavir), simfonijsku (Les Noces de l'Agneau, Hymne de l'Univers, Ouverture Libanaise, Påskeblomst, Augsburger Symphonie, pet koncerata za orgulje, violinski koncert, klavirski koncert) i vokalnu glazbu (oratorij Saul de Tarse, kantata Phèdre, Magnificat i četiri mise).